Моје стваралаштво, Uncategorized

Награда ,,Мргуда“

КочанеДОДЕЛА 2. НАГРАДЕ „МРГУДА“ по конкурсу КПД Троречјеза најлепшу љубавну причу , 1.2. 2020.

Моје прво учешће на конкурсу и моја прва награда. 🙂

Велики подстрек и ветар у леђа…

Nagrada “Mrguda” za najlepšu ljubavnu priču ove godine dodeljena Brankici Živković iz Pukovca

 

Следи одломак:

И, док су у хладовини великог ораха комшинице уз гласан смех испијале кафу, Александра је себе пронашла у једном другом свету, далеко од трачева, подсмејавања и оговарања. Неугледан дрвени сандук, са ког се негде-негде љуштила зелена боја,  војнички, чувао је непроценљиво благо. У полутами собе, на другом крају куће, ту где се најслабије чуо жамор из дворишта, отворила је прву књигу коју је пронашла међу црвоточним даскама. Мемљиве странице, отежале од влаге, очигледно изашле као победник у борби са временом, влагом, мраком и …самоћом. Као да је видела себе кроз њих. Ништа је нису питале, саме су се отварале. Отвараш се ономе ко жели да те ,,прочита“. Разумеле су се од првог тренутка. Отворила је странице и истовремено отворила себе за неке нове путеве, нова светла, нова сунца… Проналазила је себе у том свету и осећала се сасвим добро… Као у својој кожи. Све чешће је отварала врата запостављене собе са старинама. Све ређе је отварала себе другима. Осећала је да у њој расте онај стари бунтовник, изграђује се, постаје личност којој треба ваздуха, простора и могућности. И, могућност се појавила. Она  која је њу чекала такву каквом је сада постала, чекала је да постане то што сада јесте, носила је њено име, њен сан и била њено друго ја. Препознала ју је… И пригрлила. Никог тако блиског није до сада срела. Срела је себе.
Лако је положила тај пријемни испит. Није рекла својима. А и како би… Ко би од њих то разумео. Шта да ради са дипломом ликовног уметника. Ионако је то само трошак-тај материјал који користи, све те књиге, необичне бојице… Губи време међу тим платнима, бојама, уљима и разређивачима који ударају у главу. Требало је да као сав нормалан свет почне да ради у јединој оближњој фабрици трикотаже. Сигурна плата, осмочасовно радно време и осигурање. Насмеја се. Осигурање. Да, то обавезно! Од чега осигурање? Осигурање од … живота? Од изазова. Од снова…

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s